Pjesnikinja Maja Ivković, koja trenutno živi u Italiji, objavila je svoju drugu pjesničku zbirku, „Princeza od Pera“, a koja je izazvala značajnu pažnju na balkanskoj pjesničkoj sceni. Osim o novoj zbirci, razgovarano je i o dva značajna priznanja koja je pjesnikinja dobila u  ovoj godini, kao i o njenim angažmanima na tekućim projektima.

* * * * * 

U kojoj fazi rada na knjizi ste se odlučili za naslov „Princeza od Pera“ ?

Posle moje prve zbirke pesama“Sve što jesam i nisam“, imala sam ideju i dovoljno inspiracije da pišem novu zbirku, međutim, ništa konkretno i osmišljeno nisam preduzela sve dok nisam napisala pesmu „Princeza od Pera“. To je, bukvalno, bio momenat kada sam spustila olovku na sto i rekla: “To je to! Ovo je početak i ime moje nove knjige!“. Pesma „Princeza od Pera“ je naišla na pozitivne kritike stručnjaka i divne komentare čitalaca. Mislim da je sam naslov knjige  uticao na  pažnju javnosti.

Koliko dugo ste radii na ovoj vašoj drugoj zbirci?

Ako se vratim na trenutak kada je napisana „Princeza od Pera“onda je to oko godinu dana rada na stvaranju, dorađivanju, selektiranju  i realizovanju moje ideje. Nisam imala određen datum kada ću objaviti knjigu i bila sam oslobođena tog dodatnog pritiska, tako da je knjiga objavljena onda kada sam ja smatrala da je sve što je trebalo sadržano u njoj.

To vas pitam jer su uočljive stilske razlike u pisanju između pjesama na početku a koje su uglavnom rimovane, dok, kako zbirka odmiče stil je sve slobodniji, gdje dominira manir slobodnog stiha. Šta vas je potaklo na izražajnu raznolikost?

Pisala sam dugo pesme u rimi i mislim da sam se  dobro snalazila u tome. Traženje adekvatnih reči za stih da bi se dobila savršena rima, za mene je bio izazov. Međutim, potreba za dubljim izražavanjem me je „oslobodila“ da uđem u drugi stil i dozvolim mislima da se izliju same od sebe, ne obazirući se na rimu. Zato je prvi deo zbirke sastavljen od pesama u rimi a drugi od pesama slobodnog stiha. Želela sam da me osete i dožive u obe sfere izražavanja i da svako ko čita knjigu može naći makar jednu pesmu koja je približnija njegovoj prirodi i shvatanju poezije.

Iako je ljubav temeljna tema koja je prisutna u zbirci, stiče se dojam da i ona nije konstantna i da dobija različite manifestacije. Koliko uspjevate da se sa tom emotivnom dinamikom izborite?

Bezuslovna ljubav, more i nebo su moja najveća inspiracija. Ja sam vrlo emotivna osoba i sve što mi se dešava, čak i oko mene, doživljavam prilično duboko.Neverovatno je kako nas emocije mogu pokrenuti da stvaramo i naterati da se menjamo. Ljubav je smisao postojanja i manifestuje se na različite načine, u različitim oblicima, u tome je čar. Ne borim se protiv toga, prepuštam se, pišem o tome.

Pjesme i poezija su također tema o kojoj rado pišete.

Kada sam započinjala rad na knjizi, prvobitna ideja mi je bila da sadržaj bude ljubavne tematike. Međutim, postoje pesme koje su nastale u nekim  trenucima bunta, rekla bih, a kroz koje sam „podizala glas“ protiv svega sa čim se ne slažem i sa čim se borim - primitivizmom, predrasudama i skrnavljenjem umetnosti. Nažalost, to je svakodnevnica društva u kom živimo. Imala sam potrebu da pišem o tome, zato te pesme nisu izostavljene iz zbirke. Sve to stvara kompletnu sliku “Princeze od Pera“.

Pjesma „Branim te pjesniče“, a koja je zastupljena u zbirci, je pobjednička na međunarodnom konkursu  „Balkanske pjesničke unije/Poezija godine 2021 /4 ciklusu (BiH), sa najvišom ocjenom u dosadašnjem toku projekta. Ipak je to blago iznenađenje na balkanskoj pjesničkoj sceni. Kako ste doživjeli taj značajan uspjeh?

Uvek sam govorila da vrednosti nagrade doprinosi i sam organizator jednog konkursa i način na koji se promoviše poezija. BPU je, u ovom trenutku, jedan od retkih konkursa gde se zaista vrednuje kvalitet. Bila sam učesnik i u drugom i trećem ciklusu i bez obzira što nisam bila pobednik tada, doživljavala sam svoje plasmane kao ogromne uspehe, jer se moje ime nalazilo među imenima vrhunskih pesnika. Pobedu  u 4.ciklusu BPU ponosno ističem, iako ne želim da zvučim neskromno. Balkan je preplavljen grupama, udruženjima i konkursima gde se propagira sve osim kvalitetne poezije. BPU je projekat vredan učešća i svake pohvale. To pokazuje broj učesnika iz  ciklusa u ciklus, a sve to čini opstanak jednog tako velikog i značajnog projekta. Gospodin Ibrahim Osmanbašić, koji stoji iza čitave organizacije je pokazao i uverio nas da poezija može biti vrednovana na pravi način. Volela bih da se mnogi organizatori konkursa  ugledaju na BPU. Neizmerno sam zahvalna na svakom priznanju, pruženoj prilici i saradnji.

Kvalitet Vaše poezije je također prepoznat nedavno na respektabilnom Međunarodnom festivalu romske proze i poezije "JATAGAN MALA" (R.Srbija), gdje vam je u kvalitenoj konkurenciji dodjeljena nagrada za drugo mjesto. Da li šaljete često radove na regionalne konkurse?

Moram istaći koliko sam ponosna na svoje učešće na Međunarodnom festivalu romske poezije“Jatagan mala“! Ako jedno udruženje ima podršku Vlade Republike Srbije, čak i nagrade u vidu medaljona sa grbom Republike Srbije, jasno je koliko je ozbiljan pristup i način rada. Gospodin Zlatomir Jovanović koji  stoji iza čitavog projekta je neko ko se zaista bori za očuvanje romskog jezika i kulture, a pritom je vrstan poznavalac poezije. S obzirom da sam na neki poseban način privržena Romima i njihovoj kulturi, čak se često poistovećujem sa njima u svojoj poeziji, sa ponosom sam prihvatila poziv za učešće. Drugo mesto na Međunarodnom Festivalu romske poezije i proze među  fantastičnim pesnicima, za  mene je ogroman uspeh!

Inače, ne šaljem često radove na konkurse, osim ako ne smatram da je vredan učešća, a to zaključujem prateći način na koji rade i plasiraju umetnost.

Mnogima iz svijeta pisane riječi nije promakao Vaš  gest na društvenim mrežama, gdje ste objavili javno da se odričete dodjeljenih diploma i nagrada za Vaše pjesme. Sigurno je moralo nešto dramatično da se desi da bi se odlučili na takav korak. Šta Vas  je nagnalo na to?

Kao i većina ljudi koji se bave pisanjem, u jednom trenutku  sam poželala da moju poeziju vide oni koje sam smatrala kompetentnim i prijavljivala se na razne konkurse, odazivala se na pozive i bivala nagrađivana. Međutim, vrlo brzo sam shvatila da tu kriterijuma nema, da iste nagrade poseduju i oni koji pišu nešto što je, najblaže rečeno, sumnjivog kvaliteta. . Uz dužno poštovanje prema svakome, ali ja nisam mogla pasivno gledati skrnavljenje nečega čemu sam posvetila sebe. Nagradama, diplomama, medaljama je preplavljeno balkansko pesničko polje, i to obezvrednjenim. Organizatori pesničkih konkursa trebaju i moraju preuzeti odgovornost za stanje u kom se nalazi književnost na Balkanu. Zarad lične promocije i što većeg broja pratilaca (verujući da je to merilo uspeha jednog udruženja, po principu „kvantitet je važniji od kvaliteta“) u stanju su degradirati sve što vredi, a nagraditi pridošlice koje su doprinele povećanju broja  članova ili poznanike. Stid me je, često puta, kada pročitam nešto što promovišu ponosno, a veze nema sa umetnošću. Ne želim biti deo toga.

Odrekla sam se svake diplome, medalje i nagrade uopšte i verovatno u jednom momentu bila jedini pesnik na Balkanu bez ikakvog priznanja i ispražnjene biografije. Osećam da sam uradila pravu stvar i ponosna sam zbog toga. Uz mene su stali ljudi koji podjednako doživljavaju i brane umetnost. Negativne kritike i prozivke u vezi moje odluke me nisu dotakle. Opet bih isto uradila.Hvala Bogu,polako se izdvajaju udruženja i organizacije koje vrede i čije nagrade se sa ponosom mogu pokazivati,a gase se i gube na popularnosti promoteri neznanja, neukusa i kiča.

Zašto ste se odlučili da KNS bude izdavač zbirke „Princeza od Pera“?

Moje članstvo i  saradnju  sa KNS-om smatram jednim od svojih najvećih uspeha. Profesionalizam i poštovanje koje sam osetila je bilo presudno. Gospodin Osmanbašić je propratio svaku moju pesmu i kao veliki poznavalac književnosti, davao mi je smernice u toku stvaranja moje zbirke. Mnogo sam naučila od njega i u  KNS-u su  ispunjena sva moja očekivanja i uslovi. Mnogi izdavači promovišu sebe dok KNS promoviše kreativne autore i njihova dela. .

Dolazili ste par puta u Sarajevo i promovisali projekat „Balkanska pjesnička unija“, u čiju realizaciju ste uključeni. Da li se taj projekat odvija preme vašim očekivanjima?

U Sarajevo se uvek rado vraćam upravo zbog saradnje sa KNS-om i BPU. Imala sam prilike da učestvujem kao takmičar i  kao član žirija u pojedinim ciklusima. Sa velikim osećajem odgovornosti sam pristupila svemu tome, kao neko kome je poezija veoma važna. Poverenje sa kojim sam ušla u BPU je apsolutno opravdano i uvek ću pozivati pesnike da se prijavljuju i da se zajedno borimo za opstanak pravih vrednosti na Balkanu. Moramo podići kriterijume i vratiti poeziju na svoje mesto, BPU ima način rada koji mogućava da to postignemo.

Za kraj, da li imate inspiraciju i kada možemo očekivati vaše naredne projekte?

Uvek imam inspiracije dovoljno za napisati  stih ili naslikati sliku. Radim već uveliko na novoj knjizi sa svojim bratom (Danijel  Miljković) i to će biti zapravo „duet“ brata i sestre. Oboje pišemo poeziju, svako na svoj način. Želeli smo da uradimo nešto malo drugačije, izrodili ideju i počeli da je realiziramo uz KNS. Na leto će knjiga ugledati svetlost dana i iskreno se  nadamo da će naći put do srca čitalaca.

Hvala na razgovoru.

* * * * * 

Autor: Džabir Sedić

KNSINFO/30.5.2021.godine