GORDA

Niz reku
planinske studi,
okolo,
dan se budi.

S kamena-
vodena pena.
Izmaglica-
jutarnja koprena.

Zov
kroz šumu gustu.
Odjek
niz livadu pustu.

U grudima
zarobljen glas,
pukne kroz prostor
kao spas!

Read more ...

OBRISI PROŠLOSTI

Svako od nas
Ima neku prošlost...
Svako od nas ima nekog
Koga više nema.
Dugo tumaramo po životu,
tražeći ugašeni plamen,
iskru iz oka.
To se dešava u onim danima
kada učimo život,
slovo po slovo,
kako se zaboravlja,
kako se nastavlja dalje.
Ponekad se trgnem iz večitog sna...
Posmatram kako se u mojoj duši
kockaju nade,
a tišina vrišti kroz pukotine sećanja
i miluje obrise prošlosti.
Znam samo da sam učila
Pretešku lekciju...
Da svako ima nekog
koga nema,
da vreme ne leči sve,
da se neke tuge nikada ne prebole.

Read more ...

NAJGLASNIJE... U GLUVOM DANU

Podelilo se nebo na zone.
Tvoje, na toplom jugu Egeja,
moje, na umirućem istoku sna.
U priči vlastitelja sudbe
što nebo dele kako je zapisano.
Putuj Ti u svojoj reci mirnoj,
ja te olujom pratim u pesmi
dok spavaš, dišeš, drugima blistaš.
Na pozornici lestvice
ja sam ona donja nota
što gine u preludijumu srca.
Govoro, govori jače.
Od tvog glasa meni se smeje
meni se plače,
k'o novorodjenče kad ne zna zašto boli.
Govori, izbori svoju moć
Ti, maestro,
meni je drago da si mi u pesmi.
Govori jače
meni se peva, meni se slavi
dok devojački san grudi lomi,
u danu koji nema trajanje.
Govori,
govori najglasnije
da urežem ti glas, reč i i ime.
Govori … dok mi se grudi drobe.
Kad noć pokuca na prozore
začućes bezglas, gluve sobe.
Tvoja pobeda
je moj poraz.

Read more ...

TIŠINA

Kroz hodnike uspomena,
Kroz vakum sjećanja,
Hodali smo.
Bili smo svoji, ali ipak smo pripadali drugima.
Je li takva i naša ljubav bila?
Nepotpuna – začeta na spasenju.
Završena na istome.
Njegovom spasenju od mene, a mom od sebe.
Ali naša ljubav traje. I trajat će.
Nismo to obećali riječima – obećali smo tišinom.
Ona je naš svjedok.
I sve dok tišina bude postojala,
Postojat ćemo i mi.

Read more ...